Kandidijaza predstavlja vrstu infekcije koja nastaje usled postojanja gljivice koja se može naći na koži, u crevima, u genitalnoj regiji, kao i u ustima. U normalnim uslovima, imuni sistem može samostalno da reguliše loše i dobre organizme u telu, ali nekad se može desiti disbalans. 

Oralna kandidijaza podrazumeva upalu usta, gde se javljaju beličaste naslage na sluznici unutar usta, odnosno unutrašnjim obrazima, a prati ih i upala jezika, kao i potencijalno stvaranje krasti.

Ovo stanje može izazvati brojne iritacije, kao i bol i crvenilo, i nikada nije prijatno iskustvo, pogotovo nekada otežava i konzumiranje hrane i pića. 

Ova infekcija se leči lekovima koji sadrže supstance koje se bore protiv gljivica. Od imunog sistema koji osoba ima, zavisi i to da li će infekcija proći brzo ili tek nakon nekoliko nedelja. Dakle, nekada može biti posebno naporno jer se oduži više nego što bi trebalo. Zbog toga je važno početi sa lečenjem čim se primete simptomi.  

Na koje promene treba prvo obratiti pažnju

Simptomi se obično javljaju odjednom, a prvi znaci su beličaste naslage u ustima koje se obično nalaze na jeziku ili obrazima, a takođe se pojavljuju na gornjim nepcima, desnima, krajnicima ili unutrašnjem delu grla. 

Drugi simptomi kandide u grlu uključuju crvenilo i upalu unutar usta, kao i u uglovima usta, kao i gubitak čula ukusa. Naslage mogu krvariti ukoliko ih zakačite dok perete rube ili jedete. 

To su svakako jako neprijatni simptomi koji se ne mogu ignorisati, kako se ne bi infekcija proširila na jednjak i prouzrokovala bol pri gutanju, kao i temperaturu. 

Šta je prouzrokuje i koji su faktori rizika

Većina ljudi ima manje količine kandide u ustima, crevima i na koži, ali usled različitih faktora se može proširiti i prouzrokovati veće probleme. 

Neki od lekova koji mogu prouzrokovati veće razmnožavanje ove gljivice su upotreba kortikosteroida, antibiotika, kao i pilula za kontracepciju. Antibiotici rade na uništavanju svih bakterija, pa tako uništenjem onih dobrih, organizam ne može da se bori protiv gljivica, što prouzrokuje njihovo napredovanje i dalje izaziva infekcije.

Veći rizik za oboljevanje od kandide na jeziku imaju ljudi koji imaju lošiji imunitet usled neke hronične bolesti. Tako ljudi koji imaju dijabetes imaju povećan rizik od dobijanja kandide u grlu, jer je često previše šećera prisutno u pljuvački, što omogućava gljivicama da napreduju. 

Zbog hormonalnih promena koje se dešavaju u trudnoći, i trudnice predstavljaju rizičnu grupu za razvijanje kandide. 

Analize koje treba uraditi

Kako bi se uspostavila dijagnoza kandide u grlu, potrebno je da posetite sopstvenog izabranog lekara, koji će prvenstveno pregledati to područje. Putem jednostavnog pregleda se može obično utvrditi da li je to u pitanju. 

Nekad je potrebno preći preko postojećih lezija štapićem ili drugim instrumentom za jednokratnu upotrebu, kako bi se videlo područje koje je crveno i koje će verovatno prokrvariti.

Mikroskopski pregled tkiva sa naslage može potvrditi da li postoji kandida ili ne. Uglavnom je potrebno uraditi kulturu grla, odnosno uzimanje uzorka sterilnim štapićem, kako bi se proučili organizmi pod mikroskopom. 

U ređim slučajevima je potrebna endoskopija jednjaka, stomaka ili tankog creva. Taj pregled se sastoji od cevi koja ima kameru na vrhu, a kojom se pregleda ima li nekih dubljih oštećenja.

Kako teče proces lečenja?

Cilj lečenja jeste upravo da se ubije gljivica, kao i da se zaustavi njeno dalje širenje. U procesu se koriste takozvani antimikotični lekovi, koji mogu da se primenjuju do 14 dana. Oni mogu biti u obliku pastila ili tečnosti, a najčešći lekovi su nistatin, klotrimazol, kao i mikonazol. 

Lekovi koji su lokalnog tipa se koriste nekoliko puta dnevno od 7 do 14 dana, dok se tablete uzimaju samo jednom dnevno. 

U razgovoru sa izabranim lekarom se uspostavlja terapija koja će biti najbolja i najefektivnija.

Da li se može sprečiti?

Postoje neke preventivne mere koje se mogu preduzeti da bi se smanjio rizik od razvijanja kandide u grlu. Prvenstveno je preporuka da se smanji unos šećera, kao i kvasca, što sa sobom nosi i smanjenje konzumacije kvasnog hleba. 

Pušenje predstavlja još jedan faktor rizika, pa bi bilo poželjno da prestanete sa konzumacijom duvana i elektronskih cigareta. Pored rizika od ovih vrsta infekcija, pušenje može imati mnogo veće posledice po zdravlje, pa bi trebalo razmotriti i narušavanje opšteg zdravlja koje izaziva.

Važno je redovno pranje zuba, desni i jezika korišćenjem neke mekše četkice za zube, kao i ispiranje usta posle obroka, kako se ne bi zadržavali ostaci hrane. Pasta koju koristite treba da sadrži fluorit. Ukoliko nosite protezu, postoji dodatan rizik od zadržavanja hrane, pa je bitno da ih temeljno čistite svakoga dana. 

Nemojte izbegavati redovne stomatološke preglede, koji nisu toliko neprijatni koliko se često govori – bolje je sprečiti nego lečiti.