U današnjem svetu, kada su ekrani preuzeli pažnju i dece i odraslih, dvorište – pa čak i ono najmanje – postaje dragocen prostor za povezivanje sa stvarnim svetom, kretanjem, smehom i zajedničkim trenucima.

Mnogi roditelji danas traže način da decu izvuku iz zatvorenog prostora, a najefikasniji put do toga je da stvore okruženje u kojem dete želi da boravi. Umesto da se prostor oko kuće koristi samo za zalivanje trave ili parkiranje automobila, zašto ga ne biste pretvorili u prostor za igru, učenje i odrastanje?

U ovom tekstu pokazaćemo vam kako da osmislite i uredite dvorište koje će deci biti zanimljivo, bezbedno i korisno – a pritom i vi da u njemu uživate.

Zajedno do inspiracije – od priča iz kraja do ličnog terena

Svaka ideja o dvorištu koje podstiče kretanje i igru počinje pitanjem: šta je vama bilo najlepše kada ste bili mali? Većina nas će se setiti dvorišta u kojem se igrala između dve vatre, igrališta s improvizovanim golovima, starih klupa, tabli za košarku pričvršćenih na drvo ili zid. To su bila mesta stvaranja uspomena. Upravo te slike mogu poslužiti kao osnova da zajedno sa svojom decom osmislite prostor koji će imati dušu.

Pokažite deci kako se prave „terenčići“ kredom, kako se koristi stara guma kao prepreka, kako se štapovi mogu pretvoriti u „golove“, a zid u prijatelja za pasiranje. Pomenite im i inspirativne priče iz vaše mladosti – možda baš iz kraja. Na primer, mnogi legendarni košarkaši iz Čačka prvi šut nisu imali u hali, već baš u takvom dvorištu. Improvizovana tabla, stara lopta i mnogo volje – i to je bilo dovoljno za početak velikih karijera.

Kada deca shvate da se i najuspešniji ljudi nisu igrali na savršenim mestima, već na mestima koje su sami stvorili, probudiće se u njima osećaj da i oni mogu – uz vas i vašu podršku.

Bezbednost pre svega – ali sa dozom slobode

Uređenje dvorišta mora početi od bezbednosti. Iako želite da prostor bude zabavan i podsticajan, on mora biti siguran. To znači da treba proveriti da nema oštrih ivica, opasnih alata, previše klizavih površina, ili prostora gde se dete može povrediti. Ako imate staru ogradu, razmislite o zameni ili popravci. Takođe, važno je da prilagodite visinu sprava (ako ih imate) uzrastu deteta.

Ali, u toj težnji ka sigurnosti, ne smemo upasti u zamku da deci „podvučemo sve pod tepih“. Deca uče kroz greške, padove, pokušaje. Ne mora svaka igračka biti od pene. Dete koje nauči da padne – naučiće i da ustane. Napravite balans: prostor koji je siguran, ali nije sterilan.

Uključite decu u sve korake: neka pomognu pri bojenju starih guma koje ćete koristiti za sedenje, neka biraju mesto za svoj stočić, neka pomognu pri postavljanju improvizovane mreže za „odbojku“.

Različiti kutci – za različite potrebe

Dobra ideja je da u dvorištu stvorite nekoliko „kutaka“ koji će odgovarati različitim vrstama aktivnosti. Dete ne mora da se igra isključivo loptom – neka ima mesto za crtanje, za pravljenje „kućice“, za sadnju biljaka. Sve zavisi od prostora koji imate, ali čak i na 20 kvadrata možete osmisliti zonu za kreativnost, zonu za kretanje i zonu za opuštanje.

Deci treba dati prostor za grešku, ali i prostor za izražavanje. Neka istražuju šta vole, neka menjaju kutke, neka se vraćaju omiljenima.

Održivost i jednostavnost – funkcionalno bez velike investicije

Jedna od najvećih zabluda današnjice jeste da je za dobro dvorište u kući potrebna velika suma novca. Istina je potpuno drugačija: ono što je najkorisnije i najvoljenije često je najjednostavnije. Ako imate stari drveni sanduk, uz malo mašte on može postati sto, klupa ili baza za „tvrđavu“. Palete mogu biti postolje za ležaljku, a gume ram za mini-gol.

Koristite ono što već imate: kante za sadnju, kanape za razapinjanje zastavica koje dete pravi, šipke za improvizovane prečke. Deca obožavaju da nešto nastane ni iz čega – to podstiče njihovu kreativnost, snalažljivost i osećaj kontrole.

Neka deca crtaju plan prostora. Neka biraju boje. Neka odluče gde će biti kutak za „čitanje“ i gde će stajati tabla. Kada deca vide da se njihove ideje uvažavaju, njihova samouverenost raste. A to je možda i važnije od savršenog estetskog rešenja.

Uloga roditelja – vođa, ali i saputnik

Roditelji često žele da „sve bude kako treba“ – pa preuzmu inicijativu i urade sve sami. Ali pravo bogatstvo stvaranja dvorišta za decu jeste u procesu, ne u rezultatu. Nije poenta da dvorište izgleda kao iz kataloga, već da u njemu svako pronađe nešto svoje. Vi niste tu da naređujete – već da usmeravate.

Zajedničko uređenje dvorišta može biti najbolja lekcija timskog rada, kompromisa i kreativnog razmišljanja. Kroz jednostavne zadatke – kao što su kopanje, merenje, bojenje, postavljanje kamena – dete razvija veštine koje se ne uče u školi.

Dvorište ne mora biti savršeno da bi bilo vredno. Ne mora biti veliko da bi bilo korisno. I ne mora biti skupo da bi bilo voljeno. Sve što vam je potrebno za dobro dvorište su volja, otvorenost i spremnost da učestvujete – ne kao posmatrači, već kao graditelji.

Za još tekstova, ne zaboravite da posetite naš sajt!