Bacanje đubriva ja agrotehnička mera kojom se u zemljište unose materije koje su neophodne za ishranu gajenih biljaka ali i za održavanje plodnosti zemljišta. U današnjem vremenu savremena biljna proizvodnja nezamisliva je bez upotrebe veštačkih đubriva koja utiču na postizanje visokih prinosa u ratarskoj proizvodnji. S obzirom na namenu i vreme primene, razlikujemo osnovno i dopunsko đubrenje. U ovom tekstu ćemo se detaljnije baviti osnovnim đubrenjem uz koje ide i nezaobilazno oranje. 

Osnovno đubrenje

Pod osnovnim đubrenjem se podrazumeva unošenje mineralnih đubriva, kao i organskih đubriva, uz osnovnu obradu, tj. oranje. Oranje je osnovni i glavni način obrade zemljišta za ratarske kulture,koja se po pravilu treba obavljati u jesen, a u skladu sa tim i osnovno đubrenje bi po pravilu trebalo obavljati u istom periodu. Unošenjem đubriva (organskih i mineralnih) oranjem omogućava se unošenje hranljivih materija za gajenu biljku na punu dubinu obrađenog zemljišnog profila, kao i održavanjeplodnosti zemljišta. Odnosno, osnovnom obradom se plugom najveći deo planirane norme đubriva unosi na dubinuzemljišta od 15 do 30 centimetara, a to je dubina do koje se razvija najveća masa korenovog sistema ratarskih kultura.

Bacanje veštačkog đubriva 

Nekada su se kod nas trošile znatno male količine mineralnih đubriva, uglavnom su ih koristili poljoprivredni kombinati ili velika poljoprivredna gazdinstva.  Danas, ovaj trend ima uzlaznu liniju te mineralna đubriva troše i mala gazdinstva tj. individualni poljoprivredni proizvođači. Kako je rasla potreba za potrošnjom đubriva javio se problem sa njegovim rasipanjem. Raspianje ručnim putem trenutno ne može da zadovolji ni potrebe individualnih proizvođača a kamoli poljoprivrednih dobara. Ručno rasipanje zahteva veliki broj radne snage i kvalitetnog rada kako bi prinosi bili visoki. Ovaj problem je rešen pojavom rasipača đubriva na tržištu. Imajući ovo u vidu, kao i kod drugih poljoprivrednih mašina, potrebno je da poljoprivredni proizvođači pronađu najoptimalnije organizacione forme rasipanja mineralnih đubriva i proizvodnosti rada.

Prekomerna upotreba đubriva

Prekomerna upotreba đubriva osim što košta, negativno utiče na zemljište, biljke ali i na čoveka.  Posledice koje ostavlja na zemljište se uglavnom ogledaju na promene reakcije i poremećaje njegove strukture i biogenosti. U gajenim biljkama se nakupljaju štetne materije, a dolazi i do zaslanjivanja zemljišta.

Prekomerna upotreba fosornih đubriva može dovesti do poremećaja u mineralnoj ishrani biljaka. Takođe, fosfor iz fosfornih đubriva može da dospe u površinske vode spiranjem površinskog sloja i erozionim nanosom što može izazvati velike ekološke probleme.

Ukoliko se pretera sa primenom azotnih đubriva, poremetiće se pH vrednost zemljišta jer je azot taj koji uztiče na njegovu kiselost. Odkalijumovih đubrivanajčešće se koriste kalijum-hlorid i kalijum-sulfat. Ova đubriva ne sadrže primese koje bi u većim količinama zagađivale životnu sredinu. Dugotrajna primena visokih doza kalijumovog đubriva usled antagonizma kalijuma i drugih katjona smanjuje nakupljanje magnezijuma, natrijuma, kalcijuma i stroncijuma u biljkama.

Kako bi se sprečili navedeni problemi, neophodno je pre dvehga uraditi hemijsku analizu zemljišta u pravilnim intervalima, potrebno je koristiti kvalitetna mineralna đubriva renomiranih proizvođača  ali je takođe vrlo važno izabrati i podesiti rasipač mineralnih đubriva.