Postavljanje ograde deluje kao jednostavan posao: izaberete materijal, odredite granicu, angažujete majstora i posao bi trebalo da bude gotov za nekoliko dana. Međutim, stvarnost često pokaže drugačije. Jedan previd u vezi sa papirologijom, pogrešno tumačenje međe ili visine ograde može vas uvesti u nepotreban spor sa komšijama ili čak dovesti do rešenja o rušenju.

Najčešće greške ne prave oni koji nemaju iskustva, već oni koji polaze od pretpostavke da “to svi rade tako”. Bez provere u lokalnoj samoupravi, bez uvida u katastarske podatke i bez poznavanja osnovnih zakonskih okvira, rizikujete da pređete liniju – bukvalno i pravno. A onda više ne govorimo o ogradi, već o problemu koji vam može oduzeti i vreme i novac.

Ako planirate da uložite u ograđivanje svog prostora, isplati se da znate pravila pre nego što napravite trajnu grešku.

Koje ograde možete postaviti bez dozvole, a za koje morate tražiti odobrenje?

Pre nego što postavite ogradu oko svoje parcele, važno je da znate da ne važe ista pravila za sve slučajeve. Prema važećim propisima, ograde do određene visine – obično do 1,2 ili 1,5 metara – u većini opština mogu se postaviti bez građevinske dozvole, pod uslovom da se nalaze unutar granica vaše parcele i ne ugrožavaju bezbednost saobraćaja ili pristup javnim površinama. Međutim, tačna visina i uslovi mogu varirati u zavisnosti od lokalnog urbanističkog plana, pa se preporučuje da se prethodno obratite opštinskoj građevinskoj inspekciji ili urbanističkom odeljenju.

Za više ili masivnije ograde, kao i za one koje se nalaze uz javne saobraćajnice, često je potrebna saglasnost ili čak posebna dozvola. Isto važi i za montažu kapija sa motorizovanim sistemima, visoke zidane ograde, zvučne barijere i sve što se tretira kao “građevinski objekat”. Ako je objekat pod zaštitom ili se nalazi u zoni kulturno-istorijskog značaja, procedura je dodatno komplikovana i zahteva usaglašavanje sa nadležnim zavodima. Ukratko: ako niste sigurni da li vam dozvola treba, velika je verovatnoća da treba da proverite pre nego što počnete sa radovima.

Kako da tačno odredite gde sme da stoji ograda i kako da izbegnete sudski spor?

Da biste izbegli dugotrajne i skupe nesuglasice sa komšijama, prvi korak pre postavljanja bilo kakve ograde jeste precizno utvrđivanje međa. To ne podrazumeva grubo merenje „od oka“ ili oslanjanje na staru ogradu koja je tu decenijama, već angažovanje licenciranog geodete koji će, na osnovu zvaničnih katastarskih podataka, tačno obeležiti granice vaše parcele. Geometar izrađuje elaborat koji se zatim evidentira u katastru, čime stičete pravnu sigurnost u pogledu tačne pozicije.

Greške u postavljanju ograde, makar i od nekoliko centimetara, mogu dovesti do ozbiljnih sporova, naročito ako zalazite u tuđe vlasništvo ili blokirate pristupne puteve. Zakon vas ne štiti ako ogradu postavite pogrešno, čak i ako je reč o nenamernoj grešci. Zato se savetuje da, pre radova, komšije pozovete da prisustvuju obeležavanju međe, ne samo zbog korektnosti, već i da bi proces bio transparentan i prihvaćen sa obe strane. Sudski sporovi oko ograda često traju godinama, a sve to se može izbeći jednim preciznim merenjem i dobrim komšijskim odnosom.

Da li komšija mora da učestvuje u troškovima za zajedničku ogradu?

Pitanje troškova za zajedničku ogradu jedno je od najčešćih kada dve parcele dele granicu. Zakon ne propisuje izričitu obavezu komšije da učestvuje u izgradnji ograde, osim ako se drugačije ne dogovorite. U praksi, sve zavisi od međusobnog sporazuma – ukoliko obe strane žele ogradu, troškovi se obično dele. Međutim, ako vi želite da postavite ogradu, a komšija se protivi ili jednostavno ne želi da ulaže, imate pravo da je izgradite sami, pod uslovom da se nalazi isključivo na vašoj parceli i da poštuje zakonske tehničke uslove.

Važno je napomenuti da u slučaju zajedničke ograde, koja se nalazi tačno na međi, obe strane postaju odgovorne za njeno održavanje, što može kasnije izazvati nesporazume. Zato se preporučuje da se, pre bilo kakve izgradnje, sa komšijom potpiše pisani dogovor o troškovima, održavanju i pravima korišćenja. Takav dokument ne mora biti overen kod notara, ali znatno olakšava rešavanje potencijalnih nesuglasica. Kada su pravila jasno postavljena na početku, mnogo je lakše održavati i dobar odnos i urednu ogradu.

Koja je maksimalna visina ograda u stambenim zonama i kada pravite prekršaj?

Maksimalna dozvoljena visina ograda u stambenim zonama nije univerzalna i može značajno da varira u zavisnosti od lokalnog urbanističkog plana. U većini opština u Srbiji, gornja granica za ogradu ka javnoj površini iznosi između 1,2 i 1,6 metara, dok se prema unutrašnjim granicama parcela (prema komšiji) često dozvoljava nešto viša ograda, najčešće do 2 metra. Iako se možda čini da “par centimetara više” ne pravi razliku, u očima inspekcije to može biti dovoljan razlog za prekršajni postupak ili čak nalog za uklanjanje dela ograde.

Prekršaj pravite i ukoliko postavite punu zidanu ogradu bez otvora ili bez uvida u urbanističke uslove, naročito ako time ometate prirodnu svetlost ili ventilaciju susednih objekata. Zakon takođe zabranjuje postavljanje ograda koje ugrožavaju preglednost u saobraćaju, zaklanjaju komunalnu infrastrukturu ili otežavaju pristup javnim površinama. Ako niste sigurni šta je dozvoljeno na vašoj parceli, najbolji korak je da zatražite informaciju o lokaciji u nadležnom urbanističkom odeljenju. Time izbegavate rizik od kazne i komplikacija, a svoju imovinu uređujete u skladu sa propisima.