Prelazak na električna vozila sve više zavisi od cene, dostupnosti infrastrukture i realne isplativosti za domaće kupce.

Kada se izračuna ukupan trošak vlasništva – gorivo, servis, osiguranje – ekonomska logika postaje jasnija.

Ključno pitanje za prosečnog kupca u Srbiji nije samo koliko košta automobil pri kupovini, već koliko vas košta tokom pet ili deset godina korišćenja.

Kako se menja globalno i lokalno tržište automobila?

Evropska unija je 2023. godine usvojila plan po kojem sva nova vozila od 2035. moraju imati nultu emisiju CO2, prema dostupnim izvorima.

To ne znači da će benzinci i dizeli nestati preko noći, ali znači da će proizvođači sve resurse usmeriti na razvoj električnih i vodoničnih modela.

Rezultat je već vidljiv: gotovo svaki veći brend danas ima najmanje po tri električna modela u ponudi, a cene padaju kako se povećava obim proizvodnje.

U Srbiji udeo električnih vozila u ukupnoj prodaji još uvek ne prelazi 2%, ali tempo rasta je značajan.

Tokom 2024. prema dostupnim podacima registrovano je oko 1.500 novih električnih automobila, što je duplo više nego godinu ranije.

Razlog je jasan – kada su u pitanju kineski automobili u Srbiji cene su pristupačnije od drugih modela i čine električne modele dostupnijim nego ikad.

Dok su evropski brendovi dugo držali cene iznad 30.000 evra, proizvođači iz Kine nude vozila sa dometom od oko 400 km po cenama od 20.000 do 25.000 evra.

To menja kalkulaciju za kupce.

Kada vozilo košta koliko i dobar dizel SUV, a godišnji troškovi goriva su tri puta niži, ekonomska logika počinje da favorizuje električnu opciju.

Ostaje pitanje infrastrukture i navika, ali finansijska barijera postepeno opada.

Troškovi vlasništva i isplativost: šta broji u Srbiji

Kupovna cena je samo početak priče.

Električni automobil često košta više pri kupovini, ali manje tokom korišćenja. U praksi, prosečan električni automobil sa baterijom od 60 kWh troši oko 15 kWh na 100 km.

Pri ceni struje od 7 dinara po kWh (noćna tarifa), 100 km vas košta oko 105 dinara.

Benzinac koji troši 7 litara na 100 km pri ceni goriva od 180 dinara po litru košta oko 1.260 dinara za istu distancu.

Godišnje, za 15.000 km vožnje, razlika je između oko 15.750 dinara za električni i oko 189.000 dinara za benzinac. To znači uštedu od preko 170.000 dinara godišnje, prema prostoj kalkulaciji. Za pet godina, samo na gorivu, ušteda može iznositi oko 850.000 dinara – značajan deo razlike u kupovnoj ceni.

Tu su i troškovi održavanja. Električni pogon ima mnogo manje pokretnih delova od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, nema zamene ulja, filtera, svećica niti rutinskih intervencija na kvačilu. Servisni intervali su ređi, a prosečan godišnji trošak održavanja može biti 40-50% niži. Pritom, kočnice traju duže zbog regenerativnog kočenja koje smanjuje habanje.

Osiguranje je još uvek skuplje za električna vozila, ali razlika se postepeno smanjuje kako rastu prodaja i iskustvo osiguravača. Prema dostupnim podacima, polisa kasko može biti 20-30% skuplja nego za približno isti benzinac, što je međutim manji faktor u ukupnom računu.

Kada sve saberete, tačka povraćaja investicije obično stiže posle pet do šest godina, u zavisnosti od modela i intenziteta korišćenja. Za kupce koji voze više od 20.000 km godišnje, period se može skratiti na tri do četiri godine.

Tehnologija, domet i infrastruktura: barijere i okidači

Domet je i dalje najčešći razlog zbog kojeg kupci oklevaju. Prosečan električni automobil danas nudi 350-450 km realnog dometa, što u većini slučajeva pokriva svakodnevne potrebe. Problem nastaje kod dužih putovanja, naročito zimi, kada domet može opasti za 20-30% zbog grejanja kabine i manje efikasnosti baterije pri niskim temperaturama.

Infrastruktura punjenja u Srbiji polako raste, ali još nije dovoljno razvijena da omogući potpuno bezbrižno korišćenje. Prema dostupnim podacima, postoji oko 150 javnih punjača, većinom u većim gradovima i duž glavnih saobraćajnica.

Brzi punjači (50 kW i više) omogućavaju punjenje do 80% kapaciteta za 30-40 minuta, što je prihvatljivo za pauzu na dužem putu. Spori punjači do 22 kW zahtevaju nekoliko sati i praktični su pretežno za kućno punjenje preko noći.

Za kupce koji imaju mogućnost kućnog punjenja – a to je oko 60% vlasnika kuća i prizemnih stanova – situacija je znatno povoljnija. Instalacija zidnog punjača košta oko 500-800 evra, ali omogućava dopunu po najnižoj tarifi i eliminiše zavisnost od javne mreže.

Tehnologija baterija napreduje brže nego što se očekivalo. Nove generacije litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) baterija nude duži vek, veću sigurnost i nižu cenu od klasičnih litijum-jonskih ćelija.

Garancije proizvođača često su osam godina ili 160.000 km, pri čemu baterija treba da zadrži najmanje 70% kapaciteta u tom periodu. U praksi, degradacija je sporija – većina baterija gubi 5-10% kapaciteta u prvih pet godina, prema dostupnim podacima.

Praktični saveti za kupce: scenariji, kalkulacije i naredni koraci

Pre nego što odlučite o kupovini, postavite sebi nekoliko pitanja.

Koliko kilometara godišnje prelazite? Ako prelazite manje od 10.000 km, finansijska prednost električnog vozila biće manja jer se uštede sporije akumuliraju. Međutim, ako prelazite više od 20.000 km godišnje, električni automobil postaje jasno isplativiji izbor.

Imate li mogućnost kućnog punjenja? Bez toga, zavisnost od javnih punjača može značajno otežati svakodnevno korišćenje. Ako živite u stanu bez sopstvenog parking mesta, trenutno možda nije pravo vreme – osim ako na poslu ili drugde nemate mogućnost redovnog punjenja.

Kakve su vam potrebe za dužim putovanjima? Ako redovno prelazite više od 300 km dnevno, razmislite o priključno-hibridnom (plug-in) modelu kao prelaznom rešenju. Ti automobili nude električni domet od 50-80 km za svakodnevnu vožnju, ali imaju i benzinski motor za duže relacije.

Probajte dužu test vožnju. Kratka, 15-minutna vožnja po gradu ne otkriva realne navike i ograničenja; potražite dilerstva koja nude vikend ili višednevni probni period.

Proverite dostupnost servisa i rezervnih delova. Električna vozila zahtevaju manje redovnog održavanja, ali važno je da postoji ovlašćeni servis sa obučenim tehničarima – naročito za novije brendove koji tek ulaze na tržište.

Razgovarajte sa postojećim vlasnicima. Iskustva ljudi koji već voze električna vozila često su najvredniji izvor informacija; lokalne grupe na društvenim mrežama okupljaju vlasnike koji dele praktične savete o lokacijama punjača, realnim troškovima i iskustvima sa servisima.

Kada sve faktore stavite na papir, prelazak na električni automobil ima smisla za određeni profil kupaca – one koji imaju stabilan obrazac vožnje, mogućnost kućnog punjenja i spremnost da prilagode neke navike.

Za ostale, prelazak će doći postepeno, kako infrastruktura bude rasla i cene padale. Pitanje nije da li će električna vozila preuzeti tržište, već koliko brzo će se stvoriti uslovi da to postane prirodan izbor, a ne kompromis. Za još korisnih saveta, pogledajte naš sajt!